Borhes

„Pereant, inquit, qui ante nos nostra dixerunt.“
(May perish those who have uttered our words before us.)

Richter, Fischer, Freud and Lipps would undoubtedly have found endless levels of meaning within this Witz. Apart from comedy of contradiction, note a fine dose of sarcasm, perhaps even self-reproach, and a deliberate sabotage of its very meaning.
This famous dictum is often mistakenly attributed to one Aelius Donatus. Its real author is NetBSD program fortune 1.30. The author modestly ascribes his work to another because he wishes it to have its own life.

– Taken from Jorge Luis Borgès: Orbis Tertius, Gallimard, Paris 1967, pp. 127

Кросовер изрека

Не јебе луд, већ збуњен.

On a beer label

Here’s an e-mail I’ve sent to one of my labmates to assure him of the strange fact that there is a Chinese beer with a photo of a Serbian actor on its label.

Hi Tom,

just to illustrate the point made yesterday:

This is the original label from that Chinese beer. I’ve never tasted it but I’d guess it’s pretty lame, since it tries to score by sporting a celebrity on its bottle.

The guy with the SMG is one of Serbia’s most famous actors from the communist period, Velimir Živojinović (universally known as ‘Bata’, bah-tah). He starred in tons of movies and slew countless hordes of nameless hanses and fritzes; it is an urban legend that in one movie he even took down an enemy airplane with a skilled shot from a rifle. His immense popularity in China can be confirmed by reading the first review on IMDb: http://www.imdb.com/title/tt0069452/ . An interesting point about our hero is that he is often humorously referred to as „Serbian Schwartzenegger“, which has more than one twist to it. True to the name, he was even chosen by the then-alive-and-trialled Milošević’s Socialist Party of Serbia to act as their presidential candidate for the Serbian presidential elections in 2002. He lost the elections and a greater part of his personal charisma along the way.

Bata, however, still remains the archetype of a brave and unyielding common man who in the times of distress rises to greatness and achieves great deeds in the face of adversities that threaten our very highest ideals of freedom and identity. The deeds may have been depicted naively, the meaning of „freedom“ and „identity“ may have been redefined in terms of a different set of values, but Bata is the point of convergence where all else vanishes and only the purest, most noble human traits remain, distilled into an essence that is easy to swallow leaving us with a certain lightness of heart and a feeling that all troubles will eventually be overcome.

No wonder they are using his image to advertise a beer.

Zoran

Шовинизам у Америци

Малочас ме је девојка исправила: права реч за оно што сам у претходном посту желео да опишем није „национализам” већ „шовинизам”.

Национализам у Америци

Нешто ме је „struck as odd“, хоће рећи пукло у главу, током боравка у Америци. Овде имате америчке заставе на сваком кораку: вијоре се на зградама Универзитета, у граду на готово свакој вишој грађевини, па и по стамбеним кућама већ по жељи станара. Јасно, Американци су „поносита нација“ (која па није, да их пита човек), али то ме је навело на размишљање о национализму. И виђу врага: у Америци не постоји ултранационалистичка странка! За њих појам „ултранационализма“ има значење само ван тих 50+2 државе колико се згурало испод црвено-беле заставе са звездицама. Морате да аплаудирате маркетингу њиховог државног апарата. Колико год се један Американац противио политици Америке (унутрашњој и спољашњој), он разговору са неким геџом са Југа који се куне у Буша неће ни помислити да га окарактерише као „ултранационалисту“, па чак ни као „националисту“. Национализам им је свима од малена изједначаван са позитивним вредностима попут слободе, једнакости, права на ово, права на оно итд. (све по Уставу) тако да је немогуће да, ако сте Американац, помислите да је неко „исувише слободарски“ или „превише заступа једнакост“. Вешто изведено!

Слоба није мртав?

У четвртак, 16. марта, испред Музеја 25. мај на Дедињу, забележили смо речи уплаканог члана гомиле која је дошла да ода последњу пошту њиховом ”једином председнику”, како се језгровито изразила једна од загрцнутих нарикача наранџасте косе.

Поштовалац лика и дела поч. Слободана Милошевића који је желео да остане анониман, изјавио је за нашег новинара:

”Слоба није мртав! Није, није! То он попио таблете да се успава а ови мислили да је умро, па га спаковали у ковчег и дали га Марку, а Марко да видиш знао све, па он покуцао Слоби а овај му одоздо одговара, да зна да је жив и да је све како су се они договорили, и онда га Марко метно на авијон и послао га у Србију. Ене га сад иза завесе, ене га провирује му ципела, ја сам га видео и видели га мој комшија Д. и С. по ту ципелу што се мрда, значи да је жив, ако мрда, и све плаче и гледа шта је људи дошло да га поздрави у смрт. А није мртав но жив. Е! Тако је Слоба сад међу Србе, и ће да остане и ће да остави ове Коштуњицу и ове Николића на влас’, јер ако се врне ће да виде ови у Хаг да их је преш’о и ће да га узму назад, но он ће преко Коштуњице и Николића да настави да влада док је Србије.”

Бисер из давнина

Мушкарци
изводи: Лепа Брена, Мира Шкорић, Весна Змијанац
аутор: непознат

С мушкарцима ствари
Стоје баш овако
Без њих је тешко
С њима није лако

Швалери, аматери
Ожењени, слободни
Црногорци, Србијанци
Лепи, ружни, груби, нежни
Мушкарци су неизбежни

Реф.
‘Ај’мо, сестре, гласно само
Да кажемо шта ми знамо
Познајемо мушку ћуд
Даћемо о њима суд

(мушки хор) О не, не, не, не, не
(трио) О да, да, да, да, да
(мушки хор) О не, не, не, не, не
(трио) О да, да, да, да, да
(мушки хор) Не!
(трио) Да!
(мушки хор) Не!
(трио) Да!
(мушки хор) Не!
(трио) ДА!
(крај реф.)

Данашњи мушкарац
Превари па оде
Принчеви су давно
Изашли из моде
Интелектуалци
Од њих нема вајде
Они ем то лоше,
Ем то ретко раде

Ожењен мушкарац
За жене је зналац
Ал’ њега прескочи,
не гризи тај мамац
А мушкарац лажов
Прича да те воли
Лаже те и маже
Док те не обори

Срцеломци, браколомци
Навалентни, препотентни
Добри, лоши, ружни, згодни
Мушкарци су неопходни

Реф.

Sloba kicks the bucket

Yup, it’s happened. I just wanted to put it up here in this comical form.

Образ и образина

Народе Србски! Чуј и почуј!

Дошао ти је сат на праву се страну обрнути! Време ти је, народе благословени, лажнијех пророка протерати! Не бежи, народе Сербски, некрсту под скуте! Не задижи туђинке бињишах!

Сербски народе, хоћемо л’ кући остајати? Хоћемо л’ ватру потпалити? Хоћемо л’ погаче испећи? Хоћемо л’ жену сатјерати? Хоћемо у фрулу засвирати? Или ћемо напоље изићи, по зими се хладној сатирати, дрва сећи, дрва сакупљати, марву вазда по брд’ма гонити, свиње товит’ – у село терати?

Сербски домаћине! Многи те хоће из куће истјерати, на поље, е да би те лакше опљачкали! Ти се, море, не дај обманути! Врата замандали, домаћине, прозоре застри, нек’ ти некрст странски под прозоре пљуне! Ако ћемо умирати, браћо, умрећемо на огњишту нашем, неће њега туђин запишати!

Ко ти каже да у кући седиш, тај је прави Србин богомдани! Ко те тера да на поље идеш, пластиш, стичеш, пак у село тераш, томе скини образину Сербства!

КО ЈЕ СЕРБИН ПРАВИ, ТАЈ ОБРАЗА ИМА
КУЋУ СВОЈУ ЧУВА, ИЗ ЊЕ НЕ ИЗЛАЗИ
КО ГОД КУЋУ КУЋИ, ОД ЊЕГА СЕ ПАЗИ
ТУ ОД СЕРБСТВА САМО ОБРАЗИНА

Отачаствени Покрет Образина

Унакрст

Седим за радним столом, тастатуру сам одгурнуо испод монитора, читам чланак у новинама које леже на столу, једном руком држим лименку кока-коле а другом кесицу очишћеног сунцокретовог семена. Хоћу да окренем страну. Шта радим?

Притискам Page Down.