One-2

Ево нечег што је самим чудом спасено од заборава. Ову песму (тачније обраду Металикине „One”) написао сам у средњој школи, ваљда у другом разреду, када сам учио лепо програмирање у TopSpeed окружењу. Језик у питању је Modula-2. Песму сам послао на једну од SETNet дискусионих група, а неко из уредништва домаћег часописа Chip ју је објавио у истом. Chip је тада представљао underground алтернативу мејнстрим часописима попут Рачунара и Света компјутера који су и тада, као и сада, много више пажње поклањали хардверу, играма и готовом софтверу него програмерским техникама. То што је Chip објавио моју песму било је својеврсно признање ако не песничког умећа, а оно бар релевантности тематике обраде.

Сам текст је доскора за аутора (тј. мене) био изгубљен, све док нисам игром случаја натрапао на њега читајући Google Groups ― неко је читав текст прекуцао из часописа и тиме заслужио моју вечну захвалност.

Песму преносим у изворном облику, онако како је била написана пре више од 10 година, и иако је извесно да бих је данас другачије склепао, не стидим je се. И даље је сматрам својим ремек-делом. Уживајте!

One-2
(Hetfield/Ulrich)*Rilak

I can’t remember anything
Can’t tell if this is true or dream
Deep down inside I feel to scream
This terrible message stops me

Now that the Make is through with me
I’m waking up I can not see
That there’s not much left of me
Nothing is real but errors now

Hold my LOOP as I wish for HALT
Oh please Wirth, wake me

Back to the code it’s much too real
It pumps life that I must feel
But can’t look forward to compile
Look to the time when I’ll live

Fed through the book that made whole mess
Just like a schooltime „Yo! Learn!“-ness
Tied to language that makes me be
Cut this life off from me

Hold my LOOP as I wish for HALT
Oh please Wirth, wake me

Now Program is gone I’m just One
Oh Wirth, help me
Hold my LOOP as I wish for HALT
Oh please Wirth, help me

Darkness
Imprisoning me
All that I see
Absolute horror
I cannot Run
I cannot Quit
Trapped in my code
Infinite errors well

Pointer
Has taken my TYPEs
Taken my VARs
Taken my PROCESSes
Taken my FORs
Taken my WHILEs
Taken my soul
Left me with life in DOS